Goran Ješić svakako nije tipičan čelnik „lokalne samouprave” u današnjoj Srbiji, više je predsednik-preduzetnik i menadžer. Takođe, nije ni predsednik - partijski apartčik, ima lični kredibilitet i integritet.

Kako je Inđija, jedna od najuspešnijih opština u Srbiji, prošla kroz kriznu 2009. godinu?

Mi faktički prošle godine nismo napravili nijedan ozbiljan posao. Doduše, došla je „Cinkarna Celje“ sa investicijom od 30 miliona evra i „Grunfos” sa sto miliona evra, ali to je sve dogovoreno nekoliko godina ranije, a sada se samo realizuje. Ali, novih investitora nije bilo. Tek su u poslednjem tromesečju počeli da se javljaju neki novi potencijalni investitori.

Lokalne samouprave su ove godine bile u posebno lošem položaju. Nije postojala politika vlade koja bi jasno dala sliku šta se dešava sa javnim finansijama. U zakonu o budžetu za 2009. godinu, usvojenom krajem 2008, pisalo je da plate u javnom sektoru mogu da porastu devet odsto. A već u aprilu 2009. godine, transferi lokalnim samoupravama su sasečeni za 40 odsto. Tako smo mi prošle godine ostali bez gotovo četvrtine budžeta, jer nam je država uskratila 75 odsto transfera i to usred godine. A mi smo imali već ugovorene obaveze.

Šta je sa IT parkom?

IT park je prvi upao u krizu. Mi smo Embasi grupi dali besplatno zemljište, i rok od godinu dana da ako ga ne stave u funkciju i ne definišu šta je to prva faza, automatski ga vraćaju i plaćaju zakup zemljišta za vreme od godinu dana. Oni su imali problem sa njihovim glavnim partnerima, Targetom, IBM-om itd. Ali, od ove indijske kompanije konsultanata sam saznao da su završili plan regulacije, isplatili sve obaveze i da imaju ozbiljnu nameru da u martu ove godine nastave posao i počnu sa izgradnjom prve faze objekta.

Da se vratimo opštinama, kakva je generalno situacija u njima?

Jako loša. Mislim da je preko 80 odsto opština u raznim vrstama blokade i pred likvidacijom. Ne mogu da ispune obaveze prema elektroprivredi, prema dobavljačima gasa, prema vrtićima, ne mogu plate da isplate.

Pored toga, opštine su ušle u neke male projekte i stvorile su određene obaveze prema izvođačima radova. To je uglavnom finansirano sredstvima koja su dobijale od države. I kada su transferi drastično smanjeni one su se našle u velikim problemima.

Zar vam se ne čini da su i opštine bar delom krive za to pošto su jako malo uradile na reformisanju komunalnih sistema?

Dalje...